“ЦИГАНСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ”
Реч преводиоца >>>
О бајкама циганског народа

О бајкама циганског народа

Знања о историји многих народа људи црпе из различитих, древних летописа, који приповедају о делима древне властеле - царева и војсковођа, најискренијих слуга вере - светаца и, што је много ређе, талентованих песника и научника. Ризницу историјских знања допуњавају савремени археолози који откривају споменике архитектуре прошлих времена. Архитектонске творевине, као и уметничка дела, нису само отелотворење лепоте и хармоније, у њима као да је скамењено то време у коме су живели њихови, углавном незнани ствараоци. Постоје и други извори за упознавање историје разних народа: имамо у виду многобројне народне легенде и предања, који се заснивају на стварним догађајима који садрже извесне елементе фантазије и стваралаштва.

Цигани за собом нису оставили никакав архитектонски споменик, овај народ се не спомиње ни у једном летопису или историјској хроници далеке прошлости. О историји овог народа људи су сазнали само захваљујћи сачуваној народној легенди.

Пре више од хиљаду и по година у древној Персији владао је шах Бехрам Гур. Заљуби се овај шах у кћер индијског раџе Сенгола са којом се ожени и тако крвним везама повеза две суседне државе. Желећи добробит својим поданицима, седео је тако шах у свом дворцу и мислио шта да уради да би тежак рад сељака учинио радоснијим. На памет му паде једна чудна мисао. Уосталом, сам шах у свом животу никад није обрађивао земљу па за разумнију мисао није био ни способан. А смислио је да поред сељака увек буду музичари који ће да играју и певају, па ће рад сељака бити веселији, јер уз песму никакав рад није тежак. Бехрам Гуру се толико свидела ова идеја да је истог тренутка написао писмо раџи Сенголу, јер су индијски музичари из племена Лури у свету били познати по својој непревазиђеној уметности. И како су музичари Лури били његови поданици, раџа Сенгол нареди да се десет хиљада људи из овог племена спреми за далеки пут.

Шах Бехрам Гур срдачно прими прослављене индијске музичаре. За њих није жалио ни новац ни сва блага. Нареди им шах да живе заједно са сељацима, да као и они обрађују земљу, а у слободно време да за њих певају, свирају и играју. Само једно је превидео персијски шах: племе Лури се никада није бавило земљорадњом, и шта више, по строгим кастинским законима древне Индије њима је строго забрањено да то раде. Једина њихова обавеза и посао било је да певају и свирају на музичким инструментима. И шта су урадили музичари из племена Лури? Они поломише оруђе за земљорадњу, они поједоше животиње које им подари персијски шах, они оставише за њих изграђене куће и одоше да скитају по свету у потрази за бољом судбином. Ови прослављени музичари из племена Лури и јесу преци савремених Цигана који се у наше време могу срести у свим земљама света.

Дуг и тежак беше пут Цигана. Ни једна земља није им дала сигурно уточиште. Различити од других народа који живе на Земљи, Цигани су до данашњих дана сачували многе црте начина живота својих предака. Ми не знамо да живимо као они, а њима тешко пада наше искуство и наша култура.

Али постоји нешто што нас је увек привлачило Циганима - то је њихово изврсно музичко стваралаштво. Нису без разлога међу страсним поклоницима циганске песме у Русији били такви представници руске културе као што су Пушкин, Толстој, Горки, Чајковски, Глинка, Рахмањинов и многи други.

Нама се посрећило да много година живимо заједно са Циганима, да записујемо њихове песме, обичаје и обреде. И зато хоћемо да упознамо наше младе читаоце са неким бајкама овог народа.

Циганске бајке у многоме подсећају на руске. То није за чуђење ако се сетимо да у Русији Цигани живе већ много векова. У циганским бајкама постоји стална исконска тежња људи за срећним животом у коме неће бити недаћа и несрећа, за животом који није ожалошћен болешћу и смрћу, немаштином и тугом. У циганским бајкама слави се смелост и одважност, срећа у животу и безазлено лукавство, позвано да победи похлепу, лењост и бездушност. Народна фантазија Цигана створила је много страшних, може се рећи и застрашујућих ликова, где поред, за читаоца уобичајених фантастичним змија постоје свемогући чаробњаци и вештице, шумске виле и водене виле, ускрсли мртваци и гласници чаробног блага. Симбол среће за Цигане су вилењаци - човечуљци, дечак и девојчица, због којих, ономе код кога се налазе, све иде од руке.

Нека наше читаоце не брине то што је крај циганских бајки често несрећан. То јесте неуобичајено, али не треба се љутити. И што је најважније, треба увек памтити да бајке нису само забава, већ нас уче животу, како Пушкин рече:”добрим јунацима наук”, а наук може бити и горак. Али нека те невоље остану само на страницама бајки, а нека у нама остане њихова чистоћа и мудрост.

Ефим Друц, Алексеј Гесслер

...vrati se na izbor prica