GEO smatra da dio Strategije razvoja i smanjenja siromastva (u daljem tekstu Strategija) koji se odnosi na ekologiju, daje realan pregled problema, da obuhvata sva vazna pitanja i da su rješenja dobro napisana.

   GEO smatra da je iz Strategije nejasno koji su primarni problemi, koje aktivnosti i koji poduhvati ce se rješavati prioritetno, u sledecih nekoliko godina, a koje su inicijative od sekundarnog znacaja.

   Po mišljenju GEO, dolje navedeni projekti su od ogromne važnosti za zaštitu životne sredine i primenjivanja principa održivog razvoja, i na njima, rad treba poceti 2004 godine.

	1.	Izrada NEAP-a, sa ciljem da se završi do polovine 2005 godine.
	2.	Potrebno je precizirati podršku za izradu LEAP-a, i definisati minimalan broj opština koji bi imali izradjen LEAP do kraja 2004 i 2005 godine.
	3.	Napraviti katastar zagadjivaca do kraja 2004 godine
	4.	Pravno regulisati pitanje osnivanja Ekološkog fonda u toku 2004 godine, kako bi poceo sa radom 2005 godine.
		Smatramo da se u Strategijii Vlada treba obavezati na sledece:
	5.	Poboljšanje prakse i kvaliteta kod Studija o procjeni uticaja na životnu sredinu uz doradu i preciziranje pojedinih clanova iz Uredbe a narocito onih koje se ticu ucešca javnosti.
		Obrazloženje: Jedan od najvažnijih alata za aktuelizaciju pitanja zaštite životne sredine je analiza uticaja na životnu sredinu (EIA). Savezni zakon ukljucuje odredbe u vezi analize uticaja na životnu sredinu, dok zakoni o zaštiti životne sredine Srbije i Crne Gore detaljno odreduju procedure s tim u vezi. Ipak, postoje mnogi nedostaci, pre svega zbog preterano opšte liste, koja predvida aktivnosti podložne obaveznim procedurama analize uticaja na životnu sredinu, bez gornjih granica troškova ili obima, ili razlika baziranih na vrsti preduzeca, ili uzimanja u obzir velicine i opsega uticaja. Dodatno, kapacitet organa nadležnih za zaštitu životne sredine da procenjuju projekte ili vrše procenu analize uticaja na životnu sredinu je veoma nizak zbog ogranicenog broja ljudstva i nedostatka sredstava. Otud, radovi na izgradnji su cesto zapoceti bez analize uticaja na životnu sredinu kao i bez dozvola, i broj završenih projekata bez odgovarajucih dozvola je visok i u porastu.(Zelenika,deponija Lovanja...). Takodje je vazno da se nadju mehanizmi koji bi povecali participaciju u javnim raspravama, vezanim za procenu uticaja.
	6.	Pitanje ekološke štete koja je prouzrokovana do momenta privatizacije državnog preduzeca treba biti jasno definisana. Zato, predlažemo sledece: a) Privatizacioni ugovori treba da preciziraju ko je odgovoran za sanaciju vec napravljene ekološke štete, i do kada ce biti sanirana. b) Procenat profita se mora odvojiti za rešavanje ekoloških problema, i mora biti preciziran u ugovoru. c) Na srednji rok, zakonski treba detaljnije precizirati pitanje odgovornosti saniranja ekološke štete, uz saradnju sa NVO, i uzimajuci u obzir iskustva iz regiona.

OTPAD:

   Kao prioritete ciljeve u oblasti otpada identifikovali smo sledece:

	1.	Izrada i razvoj sveobuhvatne strategije upravljanja otpadom Posebnu pažnju obratiti na: - odlaganje opasnog industrijskog otpada - sprovodjenje mjera selekcije i reciklaze
	2.	Razvoj akcionog plana na bazi strategije upravljanja otpadom sa jasnim medju vezama, zakonskom infrastrukturom, ekonomskim prioritetima, mjerama i ciljevima koji treba da se postignu

POLJOPRIVREDA:

   GEO smatra da bi oblast poljoprivrede, sa fokusom na organsku poljoprivredu, trebala biti sadržana u Strategiji iz sledecih razloga:

	-	Poljoprivreda je strateški prioritetna grana za razvoj crnogorske ekonomije
	-	Poljoprivredom se bave domacinstva koja imaju u prosjeku manja primanja
	-	Poljoprivredna djelatnost je važan mehanizam preživljavanja za najsiromašnija domacinstva, kao dopunska djelatnost.
	-	Sjever Crne Gore, koji je najsiromašniji region, ima posebno dobre uslove za razvoj organske proizvodnje

   Preporuke GEO u pogledu strategije za poljoprivredu su sledece:

	1.	Podsticati poljoprivredne tehnike koje obezbjeduju proizvodnju visoko-kvalitene hrane i ocuvanje životne sredine-organska poljoprivreda.
	2.	Podsticati razvoj organske poljoprivrede kao podrške razvoju ekoturizma u ruralnim podrucjima
	3.	Promocija i ukljucivanje lokalnog stanovništva u potrošnju lokalnih proizvoda
	4.	Razvijanje proizvodnje hrane za lokalnu zajednicu i ekonomiju

TURIZAM:

   Turizam je takodje strateski prioritetna grana nase ekonomije, i GEO je zacudjena sto ova oblast nije pokrivena u Strategiji, s obzirom da ce sam dokument imati uticaja na odabir donatorskih projekata.

   Razvoj eko-turizma je posebno bitan za najsiromasniji dio Republike (Sjever) i moze imatu kljucnog znacaja u revitalizaciji djelova Republike gdje je ekonomska situacija teska i gdje je nezaposlenost velika.

   Stoga, je preporuka GEO, iz oblasti Turizma slijedeca:

1.

Izrada strategije razvoja eko-turizma u Crnoj Gori.

ŠUMSKI RESURSI:

   GEO smatra da su slijedece inicijative prioritetne iz oblasti sumarstva, i treba da se iniciraju 2004 godine:

	1.	Izrada nacionalne strategije za razvoj sumarstva kao prioritet za 2004 godinu, sa ciljem da se zavrsi do polovine 2005 godine.
	2.	Unapredjivanje sjemenske i rasadnicke proizvodnje
	3.	Razvijanje jedinstvenog informacionog sistema u šumarstvu.
	4.	Sertifikacija suma

VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA:

   Problem nedostatka dostupnosti informacijama koji su vezani za vodosnabdevanje i kanalizaciju nije prepoznat u Strategiji. Problemi kanalizacionih ispusta na primorju su ovog ljeta bili primer nedostatka informacija o potencijalno ozbiljnom zdravstvenom problemu.

   Preporuka GEO je slijedeca:

1.

Dostupnost informacija o stepenu zagadjenosti

ENERGIJA

   Smatramo da je oblast obnovljive energije vrlo bitna za buduci razvoj, kako zbog nedostatka loseg uticaja na zivotnu sredinu, tako i zbog ogranicenih kapaciteta i rezervi u kontekstu regularnih energetskih izvora.

   Iz ovih razloga GEO smatra, da kao prioritetan i opsti cilj, Strategija treba navesti sledece:

1.

Izrada strategije o povecanju energetske potrosnje iz obnovljivih izvora

   S obzirom da je dosta analize i aktivnosti zastupljeno u strategiji oko energetske efikasnosti smatramo da povecanje energetske efiskasnosti takodje treba biti prioritetan cilj strategije, i uvrsten u opste ciljeve reforme. Predlazemo slijedeci cilj:

2.

Povecanje energetske efikasnosti

   Kako u oblasti obnovljive energije, tako u oblasti energetske efikasnosti, rad na pilot projektima je od kljucnog znacaja. Stoga predlazemo da se dva slijedeca cilja, uvrste kao 'posebni ciljevi':

	1.	Uvodjenje demonstracionih (pilot) projekata u oblasti obnovljive energije (npr. upotreba solarne energije na primorju)
	2.	Uvodjenje demonstracionih (pilot) projekata u pogledu povecavanja energetske efikasnosti u javnom sektoru (skole, bolnice itd)

OBRAZOVANJE:

   Iako je u dijelu Strategije koji se odnosi na Zivotnu sredinu, pomenuto, da je bitno integrisati principe i koncepte odrzivog razvoja u redovan skolski program, u dijelu Strategije koji se odnosi na obrazovanje, ova problematika nije spominjana. Stoga GEO predlaze da se slijedeci ciljevi, uzmu u obzir u pisanju finalne verzije strategije:

	1.	U okviru svih nastavnih planova i programa obezbijediti ekologizaciju sadrzaja ali i uvesti i posebne predmete(tematska podrucja)iz oblasti zivotne sredine u skladu sa nivoom i profilom obrazovanja (od predskolskog do univerzitetsko) u okviru formalnog sistema obrazovanja.
	2.	Prilikom izrade programa ekoloskog obrazovanja posebno obratiti paznju na: formiranje znanja o medjusobnoj povezanosti prirode i covjeka;formiranje normi i pravila ponasanja u prirodi;formiranje umijeca i navika za izucavanje prirode,njenu zastitu i unapredjivanje.
	3.	Izraditi posebne programe ekoloskog obrazovanja za pojedine ciljne grupe u strukturi stanovnistva,koje su razlicitog interesovanja i aspekta posmatranja i razumijevanja problema zastite zivotne sredine na lokalnom nivou (napr.domacice,potrosaci,menadzeri,preduzetnici,penzioneri i sl.)
	4.	Programima i sadrzajima ekoloskog obrazovanja s obzirom na slozenost i specificnost znanja u razlicitim djelatnostima, (poljoprivreda,saobracaj,industrija,turizam, zdravstvo i sl.)prilagoditi obrazovne sadrzaje.
	5.	Organizovanje visokoskolskog sistema obrazovanja sa postdiplomskim i doktorskim studijama iz domena ekoloskog obrazovanja, kao i finansiranje post-diplomskih i doktorskih studija iz oblasti ekologije u inostranstu.
	6.	Integrisati principe aktivnog ucenja i sto veceg fokusa na praktican rad u nastavni program vezan za ekologiju.

ZDRAVLJE:

   GEO smatra da je uticaj ekoloskog zagadjenja na zdravlje oblast koja treba da bude obuhvacena u strategiji, u dijelu koji se odnosi na zdravlje.

   Stoga GEO predlaze da se dole navedeni ciljevi, uvrste u ovaj dio strategije:

	1.	Izrada nacionalnog ekološko zdravstvenog akcionog plana
	2.	Iniciranje naucnih istraživanja o uticaju specificnog lokalnog ekološkog zagadenja na zdravlje
	3.	Izrada Zakona o zabrani pusenja u javnim zgradama.

   S obzirom da se medicinski otpad odlaze bez ikakvog odvajanja ili specijalnog tretmana, sto predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, GEO smatra da i dijelu strategije koji se odnosi na zdravlje, ova problematika treba biti pokrivena. U ovoj oblasti, identifikovani ciljevi su slijedeci:

	1.	razviti strategiju za odvojeno sakupljanje otpada sa razlicitim nivoima opasnosti
	2.	obezbediti spaljivanje, dezinfekciju i specijalni tretman za infektivni medicinski otpad
	3.	pronaci nacin za ponovnu upotrebu i recikliranje materijala, da bi se smanjila kolicina opasnog otpada

PROSTORNO PLANIRANJE:

   Oblast prostornog planiranja nije uopste zastupljena u strategiji, iako je od kljucnog znacaja, kako za razvoj, tako i za smanjenje siromastva.

   Preporuke ekoloskih nevladinih organizacija u ovoj oblasti su sledece:

	1.	Kvalitetna izrada prostornog plana sto podrazumeva i transparentan nacin rada i ukljucenje javnosti kroz konsultativne procese.
	2.	Usvajanje Zakona o prostornom planiranju do kraja 2004 godine.
	3.	Koriscenje "Strategije razvoja i smanjenja siromastva" u izradi prostornog plan za Crnu Goru.

SAOBRACAJ:

   GEO smatra da nije dovoljno paznje posveceno razvijanju i sprovodjenju koncepta odrzivog saobracaja. Kao grana privrede koja najvise doprinosi povecanju emisija koje prouzrokuju efekat staklene baste (CO2), smatramo da slijedeca preporuka posmatra problematiku saobracaja iz dugorocnije perspektive:

   Kao jedan od prioritetnih ciljeva treba navesti:

1.

Izrada Strategije odrzivog saobracaja, kako bi pocela da se razvija ekoloski odrziva saobracajna politika.

ORGANIZACIJE KOJE SU IZRADILE PREPORUKE:

   Educo centar, Expeditio, LYNX, Centar za proucavanje i zastitu ptica, Ekološko-pravni centar, Eco centar - Delfin i GEA.