Na pocetku sastanka, posle utvrdivanja pravila ponašanja i predstavljanja ucesnika radionice, svi predstavnici ekoloških nevladinih organizacija su se podelili u cetiri grupe i uradili SWOT analizu ekološkog nevladinog sektora. Posebna paznja je posvecena analizi slabosti ekoloskog nevladinog sektora. Posle inicijalne vezbe odredjivanja slabosti, ucesnici su se vratili u iste grupe kako bi odredili cetiri prioritetne slabosti. Rad po grupama pokrivajuci citavu SWOT analizu je predstavljen u Aneksu II, a rezime ovih aktivnosti sledi:

1. Slabosti ekološkog nevladinog sektora u Crnoj Gori:

2. Snage ekološkog nevladinog sektora u Crnoj Gori su:

3. Identifikovane prijetnje:

4. Identifikovane mogucnosti:

Na osnovu SWOT analize, ucesnici radionice su identifikovali sledeća moguca REŠENJA kojima bi se prevazišle slabosti u ekološkom NVO sektoru:

   Diskusija je vodjena posle svake grupne vezbe. U ovom izvestaju rezime diskusije je dat u celini.

   Najveća paznja od strane ucesnika je bila posvećena nedostatku transparentnosti samih organizacija kao i njihovoj politickoj obojenosti. Neki clanovi ekoloskih organizacija smatraju da je netransparentnost veliki problem koji ugrozava kredibilitet nevladinih organizacija kako kod gradjana, tako i kod donatora i Vlade. Bez kredibiliteta NVO-i nemogu ocekivati da će imati nekog znacajnijeg uticaja na promene u samom drustvu. Ponudjena resenja u ovoj oblasti su bila opste prihvatljiva za sve, a vreme će pokazati do koje mere će se primenjivati u praksi. To su objavljivanje finansijskih izvestaja, kao i prihvatanje kodeksa i opstih standarda djelovanja.

   Toliko veliki broj organizacija je smatralo da je politicka obojenost velika slabost ekoloskih nevladinih organizacija, da je zasigurno da ima mnogo vise ekoloskih organizacija koje smatraju da su druge organizacije politicki obojene, a samo nekolicina onih koje nisu pokrenule to pitanje (i koje su mozda partijsko politicki definisane). Ocito je da mnogi smatraju da ima nekoliko ekoloskih organizacija koje umeju da iskoriste svoju politicku podanost, kako bi prikupili finansijska sredstva, i da one odvraćaju paznju od istinski NE-vladinih ekoloskih organizacija, a da je sam uticaj njihovog rada relativno manjeg kvaliteta. U tom kontekstu se takodje smatralo da treba definisati standarde i kodeks delovanja kao i okupiti iskrenije nevladine organizacije bez politicke obojenosti.

   Pitanje formiranja mreze je u analizi resenja istaknuto kao kljucno od strane nekih ucesnika, dok su drugi smatrali da ne treba da se formira mreza ekoloskih nevladinih organizacija. Raniji pokusaji i iskustva formiranja mreze, kojih ima najmanje tri, su se pokazala potpuno neuspesna i nisu doprinela niti boljoj povezanosti niti zajednickim inicijativama. Bilo je govora o osnivanju elektronskog biltena, ali se nijedna pojedinacna nevladina organizacija nije javila da dobije podrsku za ovako neku inicijativu.

   Izgradnja kapaciteta je identifikovana kao primarna slabost nevladinih organizacija, mada se o njoj, kao manje kontraverznoj temi i nije toliko diskutovalo. Smatra se da se slabosti ovog tipa najvise odnose na: nedostatak iskustva, neprofesionalnost, nevjesti nastupi, nedostatak argumenata i neogranizovanost.

   Od pretnji, najvise ucesnika je pominjalo odlazak donatora. Ovo je donekle i zacudjujuće s obzirom da su se donatori preorijentisali sa humanitarnih na razvojne projekte. Od razvojnih projekata, publikacija "Profili donatora" upravo pokazuje da je ekoloska problematika prioritet kod mnogih donatora, a da su neki zainteresoani da podrze koncept odrzivog razvoja.

   Nepovezanost sa okruzenjem je isto pominjano kao slabost, s obzirom da ekoloski problemi ne znaju za drzavne granice, i da je pospesivanje preko-granicne saradnje izmedju zemalja regiona jedan od kljucnih faktora ekonomskog i kulturnog razvoja Balkana.

   Nedemokraticnost drustva je identifikovano kao pretnja NVO-ima kojima je tesko funkcionisati po pravilima demokratije, ako se drugi drustveni akteri nepridrzavaju tih pravila.

   Doprinos direktora Instituta za odrzivi razvoj opstoj diskusiji

   Andrej Kassenberg, direktor Instituta za održivi razvoj u Varšavi dao je svoj komentar na ponudena rešenja i upoznao nas sa iskustvima iz Poljske po ovim pitanjima.

   U Poljskoj , na pocetku razvoja nevladinog sektora, nije mnogo organizacija htelo da bude umreženo. Sada se situacija menja i stvaraju se koalicije po odredenim pitanjima. Crnoj Gori možda nije bitna mreža već koordinacija zajednickih aktivnosti. Možda je dovoljno organizovati dva okrugla stola godišnje. Radi bolje medusobne komunikacije bilo bi dobro da postoji odgovorna osoba za razmenu informacija.

   Što se tice prikupljanja sredstava, pokazalo se da clanarina koju naplacuju pojedine NVO nije efikasan nacin prikupljana sredstava jer nije dovoljna za podmirenje svih potreba NVO. NVO mogu pružati odgovarajuce usluge i na taj nacin postati samoodržive. Takode je poželjno angažovanje više donatora na jednom projektu.

   Gospodin Kassenberg smatra da se potreba za vecom edukovanošcu može zadovoljiti kroz organizovanje treninga i obuka. Posebno je istakao znacaj organizovanja zajednickih treninga za predstavnike NVO, medija i resornih ministarstava. Poželjno bi bilo organizovati trodnevne diskusije za mlade NVO, cime bi se doprinjelo njihovoj informisanosti. Da bi stekli potrebna znanja o oblastima koje nas posebno zanimaju (na primer: organska proizvodnja), možemo se obratiti fakultetima ili strucnjacima da nam daju svoje mišljenje i objasne problematiku.

   Da bi naše NVO bile u toku sa evropskim trendovima bilo bi korisno organizovati konferenciju u vezi sa principima Evropske Unije. U Briselu vec 20 godina postoji Komitet za zaštitu životne sredine koji broji oko 140 clanova. Trebalo bi proveriti može li se obezbediti prisustvo predstavnika Crne Gore u tom komitetu. Takode je poželjno kontaktirati ambasade u Podgorici i Beogradu i informisati se o postojanju mini-grant programa.

   Da bi se izbeglo politikanstvo i netransparentnost prilikom dodjele Vladinih grantova nevladinim organizacijama, sve NVO mogu da daju svoje komentare na kriterijume Vlade po kojima se biraju projekti za finansiranje. Lokalna Agenda 21 (Akcioni plan za 21.vijek) donesena u Riu je odredila da sve lokalne zajednice donesu lokalne agende 21. To su Svedani uradili 1995, a u Poljskoj je ovaj proces u toku. Ovo je prilika da se utice na odredivanje lokalne strategije. Možda jedan od sledećih skupova treba da bude posvećen strategiji održivog razvoja Crne Gore. Treba definisati okvir za tu strategiju i organizovati konferenciju za štampu na kojoj će biti izneti naši stavovi. Dokument sa stavovima može biti kratak (dovoljna je i jedna strana), ali sadržajan.

   Vrlo je važno podeliti odgovornosti i napraviti plan za realizaciju svega dogovorenog.

   Potrebno je izabrati 3 coveka koji će pripremiti komentare i pocetni plan implementacije i akcioni plan, a ostali će doprineti svojim komentarima.

   Predstavnik Rokfeler Fondacije, g-din Bill Mudi je istakao da ima nekoliko novih donatora u regiji.

   Istakao je da je potrebno usvojiti standarde- takozvani eticki kodeks i insistirati na njihovom sprovodenju. Crna Gora ima mogućnost da bude ispred zemalja koje poštuju standarde ako NVO sektor usvoji eticki kodeks. Poštovanje standarda će zaustaviti donatore da ne odlaze.

   Treba obratiti pažnju na nove vednosti koje donatori traže, kao što je prekogranicna saradnja itd. Takode je istakao da su donatori zainteresovani za nacine kojima merimo uspešnost projekata.

   DEo poslepodnevne sesije je bio posvecen inicijativi za osnivanje Ekološkog fonda u Crnoj Gori. Posle uvodnog izlaganja Katlin Brasic o potrebi osnivanja Ekološkog fonda, ekspert za ekološka pitanja, Marina Marković je prezentovala svoje videnje gorućin ekoloških problema Crne Gore. Iznela je da u Crnoj Gori osnovni izvor finansiranja zaštite životne sredine u 2001. godini iznosi 1 milion evra, što cini 0,09% bruto društvenog proizvoda. Istakla je da su uradeni akcioni planovi za KAP i Termoelektranu Pljevlja, a finansirano je svega 7% predloženih mjera. Savremeni propisi predvidaju rešenje komunalnog otpada za šta su potrebna ogromna sredstva. Svi ovi i drugi slicni problemi vezani za zaštitu životne sredine lakše bi se rešavali ako bi postojao efikasan, transparentan, nekorumpiran Ekološki fond.

   Prvi je fokusiran na kazme za seču šuma, zagadenje vazduha, vode i zemlje. Tako prikupljena sredstva se dele na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

   Fondom upravlja odbor - Ministarstvo zaštite životne sredine sa jednim predstavnikom NVOa. Iz nacionalnog fonda finansiraju se investicioni projekti (poboljšanje čistoće vazduha...) i privredni subjekti vezani za zagadenje. Takode se finansiraju projekti monitoringa životne sredine, izrada studija i slična istaživanja.

   Drugi tip fonda "Eko fond" predstavlja zamenu duga zemlje za zažtitu životne sredine. Projekti iz Eko fonda se finansiraju procentualno i postoje stroga pravila rada. Procedura dobijanja sredstava iz ovog fonda počinje pismenim zahtevom i završava se sklapanjem ugovora sa Eko fondom. Postoje dva osnovna kriterijuma za dodelu sredstava iz ovog fonda, a to su: ekološki efekat projekta i postojanje komercijalnih razloga.

   Gospodin Kasenberg je još dodao da u Poljskoj ekološki fond finansira i institucionalne troškove NVO.

   Radi prevazilaženja najkrupnijih problema sa kojima se susreće NVO sektor, Andrej Kasenberg je ponovio da je neophodno razviti minimum standarda transparentnosti da bi se izbegla konkurencija izmedu NVOa. Istakao je važnost organizovanja treninga vezanih za kampanje i dobre odnose sa medijima. U Poljskoj je organizovana obuka novinara kako da pišu o problemima životne sredine. Zajednička obuka sa predstavnicima medija je izuzetno korisna za njihovo pravilno poimanje i prezentovanje problema.

   U Poljskoj su NVO-i bili fokusirani na Ministarstvo zaštite životne sredine, a u suštini su im problemi bili vezani za Ministarstvo poljoprivrede. Kad su to uočili organizovali su sastanke sa predstavnicima raznih ministarstava. Donatori bi sigurno podržali dvodnevnu ili trodnevnu radionicu na kojoj bi učestvovale lokalne NVO i predstavnici raznih ministarstava.

   Medu lokalnim NVO-ima treba da bude princip "porodične saradnje" jer su ove organizacije ionako slabe i imaju slab uticaj u društvu.

Izvestaj sastavili: Vanja Scekic Danka Starcevic Beba Brasic