КАКО СУ СЕ ЦИГАНИ СВЕТОМ РАСУЛИ

Давно је то било. Лутао је светом Циганин са својом породицом. Таљиге пуне препуне ствари и коњ мршав, немоћан. Породица тог Циганина беше многобројна, гомила деце – да их не беше лако исхранити. Тако је Циганин путовао и тешко живео: на запрегу је само нејаку децу стављао, да не би коњ сасвим посустао од превеликог терета. Старији су ишли за запрегом. Од ствари и деце гомила на таљигама беше широка, широка, а точкови таљига све тањи и тањи. Зар се с таквим таљигама може изаћи на крај? Час се товар накриви на лево, час на десно, час шерпа са таљига падне, час дете босоного на земљу склизне. Дању, кад се све види, може се подићи и ствар и дете, али кад се смрачи – човек не примети. А и како би приметио од толиког буљука деце? Тешко их је све и пребројати. А Циганин све више и више гони кобилу и иде све даље и даље.

И ето тако, бивало је да циганчићи један за другим остају за таљигама. Цео свет је прошао Циганин, све земље обишао, и тамо где је прошао његова деца су остала. Тако су се Цигани светом расули.

...vrati se na izbor prica