КОЊ РИЂАН

Пође једном тако Циганин на вашар. Имао је тог дана много среће: и коње је мењао и пуно је новца зарадио. Накупова Циганин пуно разних ђаконија и одеће за своју породицу, па се запути кући. Иде он тако и радује се: « Како ће се обрадовати и жена и деца. Сад нам не прете ни глад ни студен.»

Затече Циганина у путу ноћ. Заустави се, распреже коње, запали ватру, месо испече и чај пристави. Само што се спремио да једе, кад из шуме искочи старац и право на њега:

- Здраво да си, добри човече, шта ти овде радиш?

- Идем кући са вашара. Само да преноћим, па ћу даље својим путем. Види, колко јела жени и деци носим!

- О, добри човече, сажали се на старца! Дуго ја шумом лутам, гладан, уморан, све су ми се чизме распале а одећа подерала. Дозволи да код твоје ватре седнем, да се ограјем и поједем шта ми даш.

- Седи и послужи се. Није ми жао.

Стаде Циганин старца гостити. А старац једе ли једе, једе ли једе и све Циганина моли:

- Не жали дати путнику намернику комад хлеба.

Тако је он и појео сво јело које је Циганин за кућу своју на вашару купио.

Обриса старац бркове, па рече:

- Мили мој, би ли ми дао нешто од одеће? Види, на шта личим!

Би Циганину жао старца, па му пружи одећу, а овај, све на себе облачи ли облачи. Тако је на себе ставио сву одећу коју је Циганин за своју породицу купио. Рече старац:

- Хвала ти, Циганине, зато што ништа за мене ниси жалио. Доброту ти нећу заборавити.

Легоше они спавати. Ујутро се пробуди Циганин и виде да нема шта кући носити: нема ни јела ни одеће. Спустио Циганин главу, али немаде куд – мораде се кући вратити.

Иде он путем и види: преко пута риђи коњ стоји, длака му пламеним огњем гори, из очију варнице севају. Стоји коњ и не да му проћи. Шиба Циганин коње, а они стоје ко укопани – неће да вуку таљиге и са места се не померају. Наљути се Циганин, дограби бич, скочи са таљига па одјури до риђана. Приђе му па га из све снаге по леђима ошину. Гледа – а коњ се распаде. Погледа Циганин на земљу и виде да на том месту, на ком је риђан стајао, гомила златника лежи. Обрадова се Циганин и би му све јасно: то му се старац захвалио зато што није жалио дати му и последњи комад хлеба.

...vrati se na izbor prica