ЧАРОБЊАК

Лутало светом једно циганско племе. Једну породицу тог племена задеси несрећа: тешко се разболе Циганка која је имала гомилу деце. Шта да ради, сиротица? Како децу да прехрани? Деца су мала и хоће да једу, а помоћи ниоткуда: родбине нема, а на комшије тешко може рачунати. Тешко! Било је дана кад деца ни кору хлеба нису имала.

Старци из племена су знали да у близини живи познати чаробњак. Једном тако рекоше Циганки:

- Само један човек може ти у несрећи твојој помоћи. Он живи у шуми. Тамо му је колиба. Иди до шумског чаробњака и опробај срећу.

Спреми се Циганка, па пође у шуму. Иде она тако шумом и гледа: Стоји колиба, на изглед слична сеоском ћумезу. И тако је трошно изгледала, да се чинило, да ће се свакога часа срушити. «Какав је то чаробњак, ако му је колиба овако оронула?» - помисли Циганка. С друге стране, за њом је далеки пут, па јој се не враћа празних руку. Уђе Циганка у колибу и види: старац на пећи лежи, зуби му преко усана испали, обрве се накострешиле, а коса рашчупала.

- Ха! – насмеја се старац.- Што си дошла у овакву страћару? Иди код богатих чаробњака.

Паде пред њим Циганка на колена и стаде га молити:

- Опрости ми што сам тако помислила. Дошла сам код тебе, јер ми само ти можеш помоћи. Болесна сам и немам више снаге децу своју хранити. А деца су ми мала, и сва траже да једу. Помози ми и учини да опет постанем здрава.

Одговори чаробњак Циганки:

- Добро, ја ћу ти помоћи, само сачекај да сиђем са пећи.

Сиђе чаробњак са пећи, узе велику чаробњачку књигу, прелиста је и рече Циганки:

- Расеци свој домали прст и пусти крв, а кад то учиниш, одреци се сунца, земље и воде. Твојом душом ће нечиста сила владати. Тек тад ће ти се вратити здравље. У поноћ ћемо ми изаћи из колибе, и ја ћу ти показати твоју прошлост, садашњост и будућност.

Устукну Циганка, појури ка вратима и повика:

- Проклет да си! Шта то хоћеш, проклетниче! Зар то да се ја одрекнем сунашцета, земље и воде? То неће никад бити.

Излете Циганка из колибе старог чаробњака, и њена тешка болест у трену прође, као да је није ни било. Врати се Циганка своме племену и зарече се да ће од тада чаробњацима ићи.

После неког времена дође до те шуме друго циганско племе. И једну Циганку из тог племена задеси иста несрећа. И њу су старци саветовали да оде до чаробњака, да је он од болести спасе. Последњим снагама, спреми се Циганка и пође у шуму.

Дође она код чаробњака и рече:

- Тако и тако, тако и тако... болест ме је савладала: ни умрети ни живети. Помози ми да на ноге станем. Урадићу све што кажеш.

Одговори јој чаробњак:

- Добро, ја ћу ти у несрећи помоћи, само да сиђем са пећи.

Уздахну старац, сиђе са пећи, узе своју књигу чаробњачку, прелиста је и рече Циганки:

- Посеци свој домали прст и пусти крв, а кад то учиниш, одреци се сунца, земље и воде. Твојом душом ће нечиста сила владати. Тек тад ће ти се вратити здравље. У поноћ ћемо ми изаћи из колибе, и ја ћу ти показати твоју прошлост, садашњост и будућност.

- Пристајем! – не размишљајући дуго, рече Циганка.

Посече она домали прест и даде чаробњаку мало своје крви.

- А сад се закуни, ко што сам ти рекао!

- Да никада више не видим јасно сунце!- узвикну Циганка. Да не знам ни за земљу ни за воду, само да се болести опаке решим!

Засмеја се старац:

- Сама си судбину своју изабрала.

Стаде старац врачати. А кад паде ноћ, изведе чаробњак Циганку из колибе, запали ватру, попрска је крвљу Циганке и нареди:

- Изађи, нечиста сило и покажи овој жени сав њен живот!

Погледа Циганка на ватру и примети да у њој ђаволи плешу а међ њима она: најпре као здрава, а после болесна постаде.

- А ево и твоје будућности! – повика чаробњак.

Погледа Циганка у ватру и с ужасом виде: ђаволи, који су око ње плесали, бацише се на њу и почеше да је даве. Паде Циганка у несвест, а кад дође себи, виде: лежи она у свом шатору, и нема никакве колибе и никаквог чаробњака. Устаде Циганка и осети да је њена болест нетрагом нестала.

Али од тада нечиста сила стаде Циганку походити. Сваку ноћ се јавља, мира јој не даје, у гроб је тера. Трпела Циганка, трпела, а на крају стаде јадиковати:

- Зашто ли сам само ономе чаробњаку ишла. Боља је и смрт од оваквог живота. Нема мени среће без земље, без воде, без сунца јаркога. Овакав ми живот не треба!

Тек што је то рекла, пред њом се појави чаробњак и рече:

- Шта је, драга, досадио ти овакав живот? Хтела си смрт преварити, па си се предомислила?

Закука Циганка:

- Уморила сам се од нечисте силе. Спаси ме!

- Добро, - рече чаробњак и пружи Циганки камен. – Ево шта ти на души лежи. Пођи у шуму и закопај га испод стогодишњег храста. Тек тад ћеш се ослободити од нечисте силе.

Следећег дана пође Циганка у шуму, нађе стогодишњи храст и закопа у његово корење онај камен што јој је чаробњак дао. Али једва је направила два корака, кад паде на земљу и као покошена на истом месту је умрла.

...vrati se na izbor prica