КАКО ЈЕ ЂАВО ХТЕО ЦИГАНИНА НА СВОЈЕ МЕСТО ПОСТАВИТИ

Живео на свету један Циганин. Није мало по свету лутао, много чега је видео и зато се никога није бојао. Поред тога имаше тај Циганин и снагу јуначку, један на један могао се са медведом борити и увек је побеђивао. На изглед беше црн и страшан. Кад га видиш, ко да си видео ђавола, само без рогова! Под старост насели се Циганин на крај села и стаде сам живети. Сељани су га се бојали, и ретко ко му је у госте долазио.

И тако једном реши стари Циганин да угреје себи воду да се напари. Донесе он воду са реке, распали ватру, седе на клупу и поче се парити. Поноћ се приближавала. Парио се, Циганин, парио, граном се по леђима пуцкетао, кад одједном зачу кораке. Неко му приђе и рече:

- Хајде, помери се!

Помери се Циганин. Он помисли, мора да је неки рођак дошао. Али се од паре ништа није могло видети.

- Седи, - понуди Циганин, - ево сам ти место направио.

- Ти се ближе прозору помери,- настави да говори непознати глас.

- Зар ти је мало места? – зачуди се стари Циганин, али се ипак помери ближе прозору.

- Ето, сад је добро. А сад ме напари и ишибај граном! О, како се ја волим купати.

- А где си ти? – упита Циганин.- Некако те од паре не видим.

- Овде сам, овде, на клупи седим!

Поче старац некога ударати брезовом метлицом, а кога то шиба ни сам не зна.

- А сад, Циганине, додај дрва, појачај пару...

Наљути се Циганин:

- Ако ти треба, иди и ради, а ја више не могу. Осим тога, млађи си од мене...

-Ха,Ха!- насмеја се глас. Млађи? Ја сам једнак твојим годинама.

Сад се Циганин, стварно наљутио:

- Где се ти кријеш? Што те не могу видети? Покажи ми своје лице.

- Шта ће теби моје лице? Ја сам твој двојник!

- Какав сад двојник? – зачуди се Циганин.

А тај што је поред њега седео, поче се на то питање тако смејати, да се сво купатило затресло. Тад поста јасно старом Циганину да ту нису чиста посла. Нагну се он да дрва помери и види: на котлу неко седи, ногама маше, а на ногама копита.

- Лакше с тим, стари, требаће ми ноге.

Подиже очи Циганин и виде ђавола. Седи он, малог раста, савијена репа, преко рамена пребаченог, а на глави вире рогови. Исплазио језик и криви се. А лице му скроз наскроз као код старога Циганина.

- Прича се да си ти снажан човек.

-Хоћеш ли ти,- пита стари Циганин,- снагу моју да провериш?

А ђаво му одговори:

- Ма не, али кад си ти мене тако добро напарио, дај да и ја тебе напарим како треба.

- Знам ја твоје парење! Али, добро, пари!

Како скочи ђаво са котла на рамена старца, тако га и поче гонити. Старац хоће да га збаци, али се ђаво тако закачио, па се никако не може збацити. На крају дојадило ђаволу да се на Циганину клати, па рече:

- Хајде, стари сад да се боримо! Па ти си снажан. Или људи лажу да си такав?

Наљути се Циганин. Силно је хтео ђавола памети научити.

- Па добро, борићемо се, само не овде- овде је тесно. Хајде да идемо на пољану.

Сложи се ђаво. Изађоше они на пољану и почеше да се боре. Испрва полако, као да меркају један другог, а онда се распомамише. Сва је леђа изгребао ђаво Циганину својим канџама. Пред јутро он је тако измучио старца, да се овај једва на ногама држао. Приђе ђаво Циганину, изби му зуб и рече:

- Ево, сад ћеш знати, како је тући се са мном! А зуб твој ћу узети ко предујам: док је он код мене, бићеш ми слуга.

Начини ђаво канџом у зубу Цигановом рупу, кроз њу провуче коњску длаку и окачи га себи о врат. Тад је већ почело да свиће и у селу запеваше трећи петлови. Кад петлови певају, значи да нечиста сила мора нестати.

- У здравље, стари, до скорог сусрета! – повика на растанку ђаво и нестаде.

Дуго је старац без свести лежао- тако га је силно ђаво изгазио, а када се освестио, сам је себе тешко могао познати. Ником није причао шта га је ноћу задесило, али од тада на купање није ишао.

Стари Циганин је мислио да ће тако успети да се избави од ђавола, али га ђаво није оставио на миру. Или се Циганин свидео ђаволу, или су они заиста двојници?.. Били тако или не, чим би пала ноћ, долазио би ђаво у дом старог Циганина.

Заједно поседе, чај попију и баце карте да време прекрате.

Једном ђаво предложи Циганину:

- Што ми тек тако играмо? Хајде овако: ако ти победиш, ја ћу ти сваку жељу испунити, а ако ја победим, ти ћеш урадити све што ја кажем.

Циганин пристаде. Почеше карте играти. Играли су, играли и на крају ипак ђаво надмудри Циганина.

Па добро, - намрачи се Циганин, - говори своју жељу.

- Еј ти, Циганине неразумни, - осмехну се ђаво,- ја ћу од тебе тражити нешто, за шта ћеш ми после читавог живота захвалан бити. Значи, овако: узми лопату и пођи у шуму.

- А шта ћемо то радити?- запита Циганин.

- Хаде, спремај се и не запиткуј. Кад си изгубио, уради оно што ти се каже, и без поговора.

Циганин није има куд, него узе лопату и пође за ђаволом. Ишли они тако кроз шуму, јарак прођоше, преко реке пређоше и поново у шуму уђоше.

На крају, изађоше на шумску пољану, а на сред пољане стоји бунар. Стаде ђаво па рече:

- Стари, улази у бунар и копај. Што год нађеш – све је твоје!

Уђе Циганин у бунар и поче да копа. Једва земљу раскопа, кад под лопатом зазвечаше златници. Не знаде Циганин куд ће пре погледати од толиког богатства. Напуни он џепове златницима, а ђаво га гледа, па се смеје:

- Узми, узми више, за тебе ми ништа није жао!

Од тада је Циганин живео у изобиљу – колибу нову сагради, доброг коња купи, живи и не жали се. А свако вече заједно са ђаволом иде до бунара и за себе златнике копа. Ноћу копа, а дању троши.

Једном тако стари Циганин сањао сан. Сањао је знаног ђавола и поред њега – ђавољу бабу. Једно с другим разговарају.

- Па како је, хоће ли ускоро Циганин твоје место заузети? – пита ђавоља баба.

- Мислим, одговори ђаво, да ће већ вечерас он до зачаране луле доћи. Чим узме лулу и запали је, читавог ће живота бити везан за тај бунар. Израшће му рогови и копита. У лицу је ионако исти ја, да нас је немогуће разликовати.

- Видим ја, унуку,- уздахну ђавоља баба, - да је теби дојадило бунар чувати...

Од таквога сна, скочи Циганин хладним знојем обливен. Мисли он: «Ах, ви рогати, кога сте хтели преварити! Видећете ви мене, још ћете ви мени пасти шака!»

Паде ноћ. Поново ђаво дође до Циганина и они кренуше до шумског бунара. А бунар је тако дубок постао да се Циганин у њега конопцем спуштао. Не прође ни минут, а он изађе из бунара.

- Шта се десило? – запита ђаво.

- Десило се то да је конопац прекратак. Има већ читав месец како копам.

Замисли се ђаво.

- Шта ћемо чинити? – запита.

- Ево шта, - одговори Циганин, - скидај коњску длаку са врата. Ми ћемо је за конопац везати – баш толико ће ми бити довољно.

Загледа се ђаво у Циганина, да није какво лукавство смислио? А Циганин се начини будаластим – стоји и травку жваће.

- Шта ћемо, или да вежемо или да се кући враћамо, па да сутра са још једним конопцем дођемо? – пита Циганин. – Овако ћемо и треће петлове дочекати.

Да је ђаво боље размислио, све би му било јасно, али је силно хтео да се што пре мађијске клетве реши. Скиде он са врата коњску длаку са зубом старог Циганина и дајући је рече:

- Добро, стари, вежи!

Веза Циганин коњску длаку и поново уђе у бунар. Само што је почео да копа, кад виде: лула, али не обична, него у облику ђавола направљена. Место очију сафири стављени – ватром горе. Погледа Циганин на лулу и виде како му се ђаво лукаво смеши. Узе старац лулу и изађе из бунара.

- Види, ђаволе, шта сам нашао!

- То, то, - обрадова се ђаво, - баш то нам и треба! Мора да си уморан. Хајде да заједно запалимо!

- Може, - сложи се Циганин.

Распалише ватру и седоше један поред другог. Ђаво напуни лулу дуваном и даде је Циганину:

- Хајде, запали први.

Узе Циганин лулу и неприметно је посу брезовим труњем. Принесе шибицу, запали се труње, стаде се димити, а Циганин се учини као да пуши.

- Јаког ли дувана! – закашља се Циганин. – Узми, ђаволе, јер сам некако без даха остао.

Узе ђаво лулу па рече:

- Па добро. После тебе могу се и ја дуваном почастити!

Засмеја се ђаво и повуче дим из све снаге.

- Рано се радујеш! – повика стари Циганин. – Хтео си мене преварити, али ти није успело.

Ухвати Циганин ђавола, канапом га за бунар привеза и тамо га остави. Одвоји он свој зуб од коњске длаке и у ватру га баци. Подиже се пламен до неба, и у истом трену нестадоше и бунар и ђаво. Погледа Циганин око себе и виде да у сопственом дому седи.

Од тог времена стари Циганин никад више није ђавола видео.

...vrati se na izbor prica