Једном тако дође један цигански табор до подножја једне горе. Ту се зауставише и раширише шатре за починак.

Живела су у том табору три брата којима беше време да себи изаберу животног друга по срцу и карактеру. Потражише браћа савет од мудрог Циганина, старца Пхура, кога су сви Цигани поштовали.

-« Па, добро,- рече Пхуро браћи,- помоћи ћу ја вама да изаберете. Идите на планину и потражите оно што би сваки од вас желео поклонити својој невести. Како срце ваше одлучи, таква ће вам и судбина бити.»

Кренуше браћа на пут.

Дуго је лутао најстарији брат по планинској врлети, док не набаса на блистави грумен злата.

-« Ево најбољег поклона за будућу невесту!- узвикну најстарији брат. – И скупоцен, и леп...»

До самог заласка сунца лутао је планином средњи брат тражећи поклон, а кад је почело да се смркава, угледа он на горској стази јелена.

- «Ево најбољег поклона за будућу невесту!- обрадова се средњи брат и устрели јелена.

Све је ноге обио најмлађи брат тражећи поклон. С првим зрацима јутарњег сунца попе се он на сам врх планине. Погледа око себе и остаде без даха: право испред њега пламтео је цвет неизрециве лепоте. Пажљиво убра цвет и пожури назад у свој цигански табор...

- « Леп си поклон нашао, - рече Пхуро најстаријем брату, гледајући грумен злата. – Јасно је да ти волош богатство. И зато ти треба таква жена која ће знати твоје богатство чувати. Ево теби најхалапљивија невеста!

И доби најстарији брат најхалапљивију невесту у читавом циганском табору.

-« Леп поклон, - рече Пхуро, гледајући кожу јелена коју је са собом донео средњи брат. – Види се да волош добро појести, значи да и твоја жена добар апетит треба имати. И зато треба да ожениш најдебљу Циганку!

И доби средњи брат најдебљу Циганку у читавом циганском табору.

Кад виде поклон најмлађег брата, Пхуро се осмехну.

- «Видите, Цигани, - рече старац- уме овај младић лепоту видети. И зато најлепшу жену заслужује!