ГРОМОБОЈ

Живео једном један Циганин по имену Громобој. Беше то леп и стасит младић. Кад дође време, пође он лутати земљом и тражити себи невесту.

Дуго је лутао градовима и селима, многе је људе сретао, али нигде не могаше наћи девојку која би му се свидела, - ниједна му није одговарала. Ишао је он тако путем погнуте главе, кад изненада срете старог Циганина. Беше то старац ниског раста, сав сед, брада до појаса.

- Куд си кренуо, момче?- упита старац Громобоја.

- Ни сам не знам, деда, - одговори младић. - Ево, лутам светом и срећу своју тражим. Само, немам ти, дедице, среће: никако себи невесту не могу наћи.

- Ја ћу ти, синко, помоћи, - рече старац. - Видиш ли овај пут? Крени њиме. Кад уђеш у шуму, видећеш на пољани кућицу. Кад приђеш кући - иза зида ће се разлећи женски глас. Почеће та жена да те зове у помоћ: “Громобоју, спаси ме!” Одговори јој овако: “Ја ћу те спасити, али ми реци за колико година треба да те избавим из заточеништва?” Она ће ти одговорити: за годину или две...

Захвали се Громобој старцу и пође путем који му старац показа. Уђе он тако у шуму, кад тамо, заиста, стоји кућица. Погледа Громобој и зачуди се: на тој кући не беше ни прозора, ни врата, ни улаза. Иза зида се зачу женски глас:

- Громобоју, спаси ме!

Приђе Громобој зиду и упита онако како га је старац научио:

- Ја ћу те спасити, али ми реци за колико година то треба да урадим?

Глас му одговори:

- Већ је дошло време. Спаси ме и бићу твоја жена. Приђи десном зиду и удари како треба.

Приђе Громобој зиду и једном по њему удари. Паде зид и из куће изађе девојка. Кад је Громобој виде, само што памет не изгуби: била је тако ружна да, не само да је за жену не би узео, него му дође да од ње побегне главом без обзира.

-Што си се уплашио? - наљути се девојка. - Зашто си овим путем кренуо, зашто си оца мога послушао? Сачекај само три дана, и ја ћу постати таква лепотица да ме нећеш ни познати.

Али Громобој не поверова Циганки, већ покри лице рукама да је више не гледа и побеже главом без обзира. А девојка пође у шуму, у сами шипраг, нађе табор свога оца па му исприча како је било. Намршти се старац јер му се не свиде то што му кћер рече, па поче да тражи Громобоја. Нађе младића, па га упита:

- Зашто Громобоју, ствар до краја ниси довео? У реду, испробај своју срећу још једном и пођи овим путем.

Пође Громобој путем који му старац показа. И виде: поред пута стоји лепа оскоруша. Сагну се она према младићу па му рече:

- Откини, Громобоју, моје плодове, пробај их.

- Нећу да једем твоје плодове, оскорушо, мени је и без њих горко.

Продужи Громобој даље тим истим путем и на путу виде јабуку. Сагну се она према младићу па му рече:

- Откини, Громобоју, моје јабуке, пробај их.

- Нећу да једем твоје плодове, дивља јабуко, мени и без њих није слатко.

Одједном, кад то младић рече, иза јабуке се појави старац и рече Громобоју:

- Три пута сам те искушавао и сва три пута си одбио моју кћер. Због тога ћу те жестоко казнити.

Замахну старац бичем и претвори Громобоја у ђавола. Младићу порасте длака и изникоше му рогови и реп. Баци га старац на највише врхове дрвећа и стаде Громобој скакати по јелама и јасикама, по боровима и брезама.

Колико је тако времена прошло, о томе нико не зна.

Међутим, девојка коју је Громобој ослободио из заточеништва никако не могаше да га заборави. Схвати да се у њега на први поглед заљубила, па рече оцу:

- Врати ми Громобоја, дај му последње искушење. Можда се дозвао памети?

- У реду, кћери, нека буде по твоме.

Чим паде мрак и у табору шумског чаробњака запалише се прве ватре, видеше Цигани да се на врху јасике појави ђаво. Маше он рукама и виче:

- Скините ме! Ја немам више снаге по дрвећу скакати.

Одговарају му Цигани:

- Не можемо ми да те скинемо. Само је у моћи нашег старешине то да уради. Питај њега.

- Онда ми гатајте и реците, каква ме то судбина чека. Морам ли дуго ове муке трпети?

Седоше Цигани око јасике и почеше гатати. Међу њима беше најстарија врачара која рече:

- Драги мој, ти патиш због себе самог. Три пута је срећа теби у руке долазила, а ти си је одбијао, својим рукама си је терао. Првог пута си се своје среће уплашио, другог пута ти се она горком учинила, а трећег пута - киселом. Зато те је наш старешина и казнио, јер далеко не видиш. Зато је и судбина твоја - по врховима дрвећа скакати.

Све је Громобој схватио. Обрадова се он што сад зна читаву истину и повика:

- Хвала вама, Циганке! Ја ћу вам се већ захвалити и даћу вам сво злато које имам.

И поче Громобој бацати злато Циганкама, али то не беху златне монете, већ жуто јесење лишће.

Изађе тад из шатора шумски чаробњак.

- Дедице, - повика му Громобој,- учини ми и однеси ме до шумске оскоруше, хоћу њене плодове да пробам.

- Добро, - рече старац и вину се до самог врха јасике. Седе му Громобој на рамена и они полетеше преко шуме.

Долетеше тако до оскоруше. Убра Громобој њен плод и поједе га. Тај плод беше тако горак, да би га у другој прилици одмах испљунуо, али сад Громобој и не примети њену горчину. Тек што он поједе плод, кад се оскоруша претвори у дивљу јабуку. Убра Громобој јабуку и поједе је. Та јабука беше тако кисела, да би је у другој прилици одмах бацио, али сада он чак и не примети њен кисели укус. Тек што је појео јабуку, кад се дивља јабука претвори у девојку-Циганку и то тако ружну да се човек од ње уплаши. Приђе Громобој девојци, пружи јој руку и рече:

- Удај се за мене, лепотице!

Чим то Громобој рече, замахну старац бичем и девојка се претвори у такву лепотицу да се у бајци не може испричати нити се пером може описати. Приђе им шумски чаробњак, благослови их и рече:

- Живите дуго и срећно!

...vrati se na izbor prica