КАКО СУ СЕ СЕДМОРИЦА БРАЋЕ НАУЧИЛИ ПАМЕТИ

Лутала је са циганским табором једна породица: отац, мајка и седморица синова. Беху ти синови здрави и јаки момци. Можда би са њима, један на један, неко од Цигана и могао одмерити снагу, али кад се сва седморица скупе, боље је да им нико не прилази, јер њих седморица скупа могаше сваког надјачати.

Мајка њихова беше лоша домаћица која није умела или није хтела ништа да ради. Зашто би Циганка било куда ишла и главу ломила, кад је имала тако здраве и јаке синове који сваког могу да премлате и да му отму све што им треба.

Увече, кад се сви Цигани из табора скупљају око ватре и пристављају велики самовар да би чај попили и о пословима попричали, они позивају и ове Цигане да им се придруже. А и како да их не позову? Ко сме да их не позове? И нико празних руку не прилази самовару: неко доноси хлеб, неко месо, а седморица браће узимају два бајата комада хлеба и с тим иду до ватре. Тамо се они добро свега наједу и напију и задовољни и сити у свој се шатор враћају. А, ако их не позову, отац довикује синовима:

- Ајде децо, узимајте мотке и секире, идемо да Цигане научимо памети!

И кренуше тако браћа шаторе циганске цепати, посуђе разбијати, запреге ломити, људе пребијати - да се, тобоже, зна какви су они. Зато су се по злу и прочули. Цигани их нису поштовали, већ су их само трпели, јер се с њима није могло изаћи на крај.

Тако се једном, у близини тог табора заустави други цигански табор. Ту подигоше своје черге Цигани другог рода. Беше то цигански род надалеко чувен по својој правичности. Чули су они за седморицу браће - кавгаџија и одлучили су да их науче памети.

Беше обичај, кад се сретну два циганска табора, да се сви Цигани заједно скупе и приреде гозбу. Тако Цигани из чувеног рода одлучише да приреде богату гозбу. Кад сви почеше да се госте, најстарији од њих рече:

- Нека нико не такне јело док седморица браће не дођу!

Позваше браћу и они дођоше и седоше. Тада најстарији Циганин рече:

- Не журите са јелом, Цигани. Нека се прво седморица браће сити наједу. Једите и пијте, браћо, све је ово спремљено за вас.

- Ма шта је теби, брате, зар тако треба? Нисмо ми такви да сами једемо, а сви остали око нас да седе и гледају.

- Како нисте такви? Ствар је у томе да сте баш такви. Колико има година како свој табор кињите?! Изгледа да је дошло време да се памети и правичности научите.

А Цигани из табора правичних Цигана већ спремно стајаше и корбаче циганске у рукама пребираше. Опколише браћу и стадоше их корбачима тући, говорећи:

- Доста је било вашег безобразлука! Доста сте жене и старце вређали!

Дуго после тога, браћа не могаше ни сести ни лећи. Од тада се зарекоше да ништа што је туђе неће за себе пожелети. А Цигани из правичног рода, одлазећи, припретише им:

- Ако само чујемо да сте некога увредили или истукли, вратићемо се и онда вам нема помоћи.

Смирише се браћа и од тада се о Циганима-кавгаџијама није више ништа чуло.

...vrati se na izbor prica