КАКО ЈЕ ЦИГАНИН ГОСПОДАРУ ШУМЕ ПРЕТИО

Лутао је цигански табор шумом и тражио место за ноћење. Дођоше тако цигани на посед господара шуме. Одједно чују: иза њих се песма разлеже. Окрећу се цигани - али наоколо нема никога. “ Чудно, - мисле, - сасвим јасно се чује песма из њихове близине, а ко пева - не зна се.” Зауставише се Цигани, почеше шатре подизати, ватру палити, вечеру себи спремати. А песма се чује све ближе и ближе.

- Хајде, приђите и ви ближе ватри, - повикаше Цигани, - заједно ћемо сести и чај попити! И ми ћемо вама своје песме отпевати.

Али нико не одговара. И тад схватише Цигани да се то господар шуме са њима поиграва.

Прође ноћ. Изјутра пође један Циганин у село коње да мења. Породица тог Циганина беше велика: жена и гомила дечице. И све треба хранити. Само што се он одмаче од табора, кад види: на пању поред пута седи старац- брада до појаса, сав сићушан, црни кафтан конопцем опасан. Седи старац и осмехује се:

- А ти, Циганине, куда?

- Идем у село, хоћу коња да трампим - одговори Циганин.

- Не иди данас, - рече старац, - ништа нећеш урадити, никакве трампе данас неће бити. И коња ћеш изгубити и новце кући нећеш донети.

- Ма, шта то говориш, старче?- расрди се Циганин. - Код куће ме чекају деца, све мање од мањег и сви јести хоће. Шта ћу, да их пустим да гладују?

- Кажем ти - не иди. Ако пођеш - беду ћеш на себе навући.

Ништа друго Циганин није могао да уради, осим да празних руку оде назад у табор.

Стиже у табор, а тамо га већ чекају:

- Шта је било, јеси ли донео хлеба?

- Ма каквога хлеба?- разбесни се Циганин и стаде жену грдити. А кад се мало смири рече:

- Некакав старац седи на путу, не пушта ме да прођем и вели: не иди да мењаш коња данас, јер неће на добро изаћи. Требало је да му приђем, да га гурнем тако да слети с пања, па корбачем да га добро ишибам. А ја сам оклевао. А он седи ли седи. И ето, ја се кући вратих. Сад ћемо морати читав дан гладовати. Али, ако ми и сутра стане на пут, ја ћу га већ научити памети!

Ујутру, упрегну Циганин коња и поново крену у село. Види он: на оном истом месту крај пута седи онај исти старац. Говори старац Циганину:

- Еј ти циго, жену си изгрдио и претио си да ћеш ме истући. Ако само прстом мрднем - тебе неће бити. Куда то идеш са својим корбачем?

- Шта ти је старче, ниси ваљда полудео? - уплаши се Циганин. - Што лудујеш? Имам пуно деце и свако је гладно, и свако вришти и свако тражи да једе, а ти ме не пушташ.

- Па, добро, - сложи се старац, - иди у село. Данас ћеш свога коња продати. Али пази, кад се будеш враћао - поклон ми донеси.

И заиста, тако је добро свога коња Циганин продао, да је за њега још бољег купио и за своју кућу свакојаких јела и ђаконија набавио. И старца Циганин не заборави, купи му обећани поклон. Враћајући се кући Циганин опет крај пута срете старца. Овај га упита:

- Па како је, продаде ли коња?

- Продадох, оче, и то тако добро, како никада у свом животу нисам продао!

- Шта сам ти рекао? - насмеши се старац. - А поклон си ми донео?

- Донео сам, донео. Ево, узми.

- Е, то је већ друга ствар. И слушај шта ћу ти рећи: никад више немој да ми противречиш. Знаш ли ко сам ја? Ја сам господар шуме. Ако ме још икад опсујеш или руку подигнеш, никад више ни једног коња нећеш имати. Запамти то.

- Опрости ми, дедице, - рече уплашени Циганин, - никад више те нећу грдити. Све што ми кажеш, урадићу.

- У реду. Свидео си ми се, па зато узми ове три длаке. Зашиј их себи у џеп. Оне ће ти срећу донети.

Захвали се Циганин господару шуме, а овај му још рече:

- Али, види, циго, са женом више не можеш живети. Наредићу вилама да је у шуму одведу. То су оне виле које су певале поред вашег табора.

Паде Циганин на колена и стаде молити господара шуме:

- Зашто господару, зашто ми такву несрећу призиваш? Зашто си ми три длаке за срећу дао? Зар ја могу бити срећан без своје жене вољене? И шта ћу радити ја сам са ситном децом? Кад си се сажалио на мене, сажали се и на моју кућу, не дај да ми жена нестане.

- А тако ! Јеси ли сад схватио где је срећа?- насмеја се господар шуме. - Тако је,тако! И запамти: ако будеш своју жену грдио, отићи ће ти она шумским вилама. То да знаш!

- Рече то господар шуме, и стаде се дизати високо, високо, више бреза, пљесну длановима и нестаде у шуми.

А Циганин од тада поче живети са својом женом мирно и срећно.

...vrati se na izbor prica